Sanjati sveštenika

Sveštenik je u životu osoba kojoj se ljudi obraćaju u važnim trenucima: pri krštenju, venčanju, sahrani. Zato ga san često uzima kao sliku nekoga ko ima pravo da sudi ili da sasluša. Psihološki se takav san čita kao razgovor sa sopstvenom savešću: nešto što ste rekli ili uradili, a još vas opterećuje, ili odluka za koju tražite nečiji blagoslov.

Ton sna je važniji od lika. Kada je sveštenik blag i sluša, san prati potrebu za olakšanjem i razumevanjem. Kada je strog ili vas osuđuje, obično se oglašava sopstveni unutrašnji sudija. Ako sveštenik ćuti ili ga ne možete pronaći, tema je razgovor koji ste odlagali.

Ovo čitanje ne govori o veri. Ono se bavi onim što osoba u mantiji znači u svakodnevnom iskustvu: ozbiljnost, poverenje, granica između obične i važne stvari.

Pop u kući je scena koja se mnogima vezuje za porodične prilike: slavu, praznik, sahranu. Zato se san o njemu u domu čita i kroz ono što se u kući dešavalo: ko je bio prisutan, da li je bilo priprema, da li je sve bilo spremno ili ste se osećali nespremno.

Ako se u snu osećate nelagodno što je došao, često je reč o nečemu što u kući nije rečeno: nerešen odnos, pomen koji je ostao neodrađen, porodična tema o kojoj se ćuti. Ako ste ga dočekali mirno, san prati osećaj da se neka prilika zatvara ili otvara i da je dom spreman da je primi.

San u kome pop razgovara sa nekim iz porodice vredi pogledati iz ugla te osobe: na koga ste mislili i kome biste želeli da neko pomogne.

Crna mantija je prizor koji se u snu odmah primeti. Sveštenik u crnom asocira na ispraćaj, tišinu i kraj nečega, a o starijem čitanju koje se na to oslanjalo piše se niže. U savremenom čitanju to može značiti i jednostavno završetak jednog poglavlja: nečeg što se zatvara, a nije nužno loše.

Razlika je u tome da li se u snu dešava nešto konkretno. Pop koji prolazi ulicom ili stoji u pozadini manje je težak prizor od sveštenika koji se obraća direktno vama ili vam nešto predaje. Pamtite šta je rekao ili učinio, jer su ti detalji ono o čemu vredi razmišljati.