Zašto sabotiram sebe?
Samosabotaža retko izgleda kao otvorena odluka da sebi naškodite. Češće izgleda kao odlaganje, povlačenje ili gašenje baš kad nešto postane važno.
Mnogi ljudi prepoznaju obrazac tek kada shvate da se isto dešava više puta: približe se nečemu što žele, a onda iznenada uspore, odustanu ili naprave korak unazad.
Opišite gde se najčešće zaustavite kada vam nešto postane važno.
Jedan konkretan trenutak često je dovoljan da obrazac postane jasan.
To nije obavezno znak da nešto ne želite dovoljno. Često je to znak da neki deo vas pokušava da vas zaštiti od razočaranja, izlaganja ili promene.
Samosabotaža je često oblik zaštite
Ono što spolja izgleda kao odlaganje ili samouništavanje, iznutra često ima logiku: ako ne pokušate do kraja, ne morate da se suočite sa mogućim neuspehom, odbijanjem ili gubitkom kontrole.
Problem je što vas ta stara zaštita kasnije drži zaglavljenim čak i kada vam više nije potrebna.
Obrazac se vidi u trenutku kada postane važno
Samosabotaža se obično pojača onda kada je ulog veći: novi odnos, važna odluka, kreativni pomak ili situacija u kojoj bi stvarno mogli da uspete.
Baš zato je korisno gledati ne samo šta radite, već kada to počinje i od čega vas taj potez štiti.
Lični kontekst menja značenje
Iza istog ponašanja mogu da stoje sasvim različiti razlozi.
Kod nekoga je to strah od neuspeha. Kod nekoga strah od uspeha i vidljivosti. Kod trećeg navika da očekuje razočaranje.
Razumevanje postaje precizno tek kada vidite gde se obrazac aktivira.
Česta pitanja
Da li samosabotaža znači da zapravo ne želim to što govorim da želim?
Ne nužno. Često znači da neki deo vas povezuje kretanje napred sa rizikom, pa pokušava da vas zadrži u poznatom.
Kako da primetim obrazac ranije?
Obratite pažnju na trenutak kada počinjete da odlažete, racionalizujete ili se povlačite baš kada stvari postanu stvarne.